Историјски артефакти пронађени на овом подручју дају нам слику о 7000 година континуираног људског присуства овдје. Скромна археолошка истраживања открила су палеолитску станицу на локалитету "Витача", док су артефакти из бронзаног доба, као и ковани римски новац из доба цара Трајана Деције (249-251. г.), пронађени у оставама случајним ископавањем. Идеална гео-стратешка позиција, плодна земља, и богатство питке воде, представљало је фундамент будуће сталне заједнице. Прве писане трагове налазимо у тефтеру из 1548. године, у коме подручје данашњег: Обудовца, Баткуше, Човић Поља, Орловог Поља, носи назив Оглудовац. Етимологија имена села је мистифицирана, по неким изворима (летопис цркве), име Обудовац потиче још из 1400. године. Због непотпуних података предочићемо двије верзије номиновања заједнице. Према првој, Обудовац је добио име у вријеме мађарских освајања почетком XВИ вијека. Тврди се да у мађарској старој лексици "обуд" значи "старо", што би даље имплицирало да су се Мађари враћали на свој посјед. У прилог овој теорији стоји чињеница да је у околини Обудовца постојало старо мађарско насеље. Друга легенда враћа нас у период након српских устанака у XИX вијеку, када је већа група турских војника "драстично кориговала полну структуру Обудовца", те је из глагола "обудовјети", фонетским прилагођавањем настало име села - Обудовац. Историјска панорама ово подручје веже, у периоду до 1460. године, за посједе Радивоја Остојића, стрица краља Стефана Томашевића, који затим долази под плашт османлијске империје. Од 1463. до 1520. године, ова територија стапа се у Сребреничку бановину, одбрамбени појас, који су Мађари под вођством Матије Корвина формирали према Турској. Послије пада Сребреничке бановине, Обудовац постаје дио Зворничког санџака, нахија нанавиште, из овог периода налазимо и прве писане доказе о постојању насеља. Године 1858, Обудовац се нашао у средишту буне посавских сељака, коју је предводио орашки прота Стеван Аврамовић (Протина буна), заједно са свештеником хаџи-Петком Јагодићем. Иницијација се догодила на Петровдан, на богослужењу у обудовачкој цркви, гдје су представници 12 околних села донијели одлуку о подизању буне. Борба између пет и осам хиљада устаника, без логистике и координације, против супериорних непријатеља, довела је до слома буне у октобру 1858. године, њеним учесницима и подарила епску славу а становништву наметнула нове репресалије. Аугзбуршки лист "Аллгемеине зеитунг" 1. 11. 1858. године пише о краху буне: "Бегови и Аге попалили су готово сва српска села у Градачачкој нахији и православну цркву у Обудовцу". У меморандуму Руске владе европским силама наводи се да је спаљено 200 хришћанских кућа, 600 хришћана убијено, а 2000 побјегло у Аустрију. Као повод овог "дешавања народа", наводи се ферман Нуредин-Паше о новим аграрним односима против чега су кнезови устали. Као и много пута послије, то је донијело само крв и патње. Период Аустро-Угарске окупације није оставио значајне трагове у Обудовцу. У току И свјеског рата већина Обудовљана је успјешно ескивирала покушај мобилизације у Аустро-Угарске трупе, и тако је број жртава остао на релативно малој бројци, с обзиром на димензије сукоба. По посљедњем Аустро-Угарском попису из 1910. године, Обудовац је имао 282 домаћинства и 1967 становника. У селу су живјеле три породице земљопосједника са кметовима и један земљопосједник без кметова, 87 слободних сељака и 146 кметова, док је 25 породица имало статус кметова који су уједно били и слободни сељаци. Пољопривредно становништво је чинило 99,3% становништва. Након завршетка И свјеског рата, историјско раздобље краљевине СХС Обудовац ће обиљежити даљом борбом сељака за своје природно право. Факторски посматрано, Обудовац је кроз II свјески рат обиљежавала већим дијелом кохабитација четничког и партизанског покрета. Период социјалистичке идеологије обиљежиће репресије над становништвом; глад и даље сиромаштво почетком 50-тих година. Позитиван импулс који је захватио цјелокупну регију је консолидација производње и успостављање кооперативних задружних имања 1965. године. Током 70-тих, користећи позитиван друштвени оквир, Обудовац се, захваљујући већим дијелом самодоприносу, радикално урбанизује, добија контуре варошице; спроводи се електрификација; асфалтирање основних путних дионица. Испоставило се да је ријеч о процесу који траје и почетком XXI вијека. Грађански рат који се десио почетком 90-тих у Босни и Херцеговини, Обудовцу је донио велико разарање и смрт 74 мјештана. Економске и психолошке консеквенце су још присутне. Данас Обудовац представља важану транзитну тачку, доминантно пољопривредно подручје са израженом интенцијом интензивирања производње, привредним капацитетима који, са новом власничком структуром и менаџерским методама, прерастају у пропулзивни елемент развоја.